Krivični postupak koji je vođen protiv okrivljenog B.N. iz Zrenjanina zbog krivičnog dela Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz čl. 246 st. 1 Krivičnog zakonika, pravosnažno je okončan presudom Apelacionog suda u Novom Sadu, KŽ1 628/24 od 20.1.2026, kojom je potvrđena prvostepena presuda Višeg suda u Zrenjaninu kojom je okrivljeni oglašeni krivim zbog izvršenja navedenog krivičnog dela, dok su žalbe javnog tužioca i branioca okrivljenog odbijene kao neosnovane.

Naime, prvostepenom presudom okrivljeni je oglašen krivim da je u toku 2023.godine u Zrenjaninu neovlašćeno držao radi prodaje opojne droge, i to amfetamin u količini od oko 10 grama i marihuanu u količini od oko 139 grama, te ga je osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, a opojnu drogu trajno oduzeo i obavezao okrivljenog na plađanje troškova krivičnog postupka.

Apelacioni su je odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog izjavljenu zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, nalazeći  da je pretresanje stana i drugih prostorija okrivljenog u predistražnom postupku, kojom prilikom je pronađena opojna droga, izvršeno u skladu sa odredbama ZKP, te da su svi dokazi koji su izvedeni u prvostepenom postupku, pribavljeni na zakonit način, te da je sud odlučne činjenice potpuno i pravilno utvrdio i izveo sve potrebne dokaze. Takođe, žalbeni sud je prihvatio razloge prvostepenog suda iz kojih taj sud nije prihvatio odbranu okrivljenog da je opojnu drogu držao radi sopstvene upotrebe, ceneći iste kao jasne i uverljive, ukazujući posebno na okolnosti da je opojna droga pronađena na različitim mestima, i to kako u kući okrivljenog, tako i zakopana u dvorištu, ali i u obližnjem parku, što suprotvo odbrani okrivljenog, ukazuje da je opojnu drogu sakrivao, a za šta ne bi imao potrebu da je ista bila namenjena za sopstvenu upotrebu, kao ni za posedovanjem digitalne vagice i drobilice sa tragovima opojne droge, koji predmeti su takođe pronađeni prilikom pretresanja, što sve ukazuje na pravilan zaključan prvostepenog suda da okrivljeni opojnu dorgu nije držao za sopstvenu upotrebu, nego radi dalje prodaje, dok se ni navedena količina opojne droge ne može smatrati manjom količnom u smislu blažeg krivičnog dela koje je odbrana tvrdila da je okrivljeni izvršio.

Takođe, drugostepeni sud je odbio kao neosnovane žalbe u delu kojim se presuda pobija zbog odluke o krivičnoj sankciji, i to kako žalbu odbrane okrivljenog, tako i javnog tužioca, koji je smatrao preblagom izrečenu minimalnu kaznu zatvora i predložio izricanje strožije, kazne zatvora u dužem trajanju. Naime, žalbeni sud je našao da je prvostepeni sud pravilno odmerio kaznu okrivljenom,  pravilno ceneći olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog, i to da se radi o mladom čoveku, da se korektno držao pred sudom i da je neosuđivan, dok otežavajućih okolnosti nije bilo.