1. Кривични поступак који је вођен против окривљеног Д.Д. из Зрењанина због кривичног дела Неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из чл. 246 ст. 1 Кривичног законика, правоснажно је окончан пресудом Апелационог суда у Новом Саду, КЖ1 563/25 од 10.12.2025, којом је делимично усвојена жалба овог тужилаштва те је преиначена првостепена пресуда Вишег суда у Зрењанину којом је окривљени оглашени кривим да је извршио блаже кривично дело, кривично дело Неовлашћено држање опојних дрога из чл. 246а ст. 1 КЗ, па је окривљени оглашен кривим због извршења тежег облика кривичног дела из чл. 246а ст. 2 КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од 1 (једне) године.

Наиме, оптужницом овог тужилаштва окривљеном је стављено на терет извршење кривичног дела из чл. 246 ст. 1 КЗ, за које је запрећена казна затвора од 3 до 12 година, због постојања оправдане сумње да је дана 17.4.2024. у Зрењанину, опојну дрогу марихуану, укупне нето масе од око 395 грама држао ради неовлашћене продаје. Међутим, првостепеном пресудом Вишег суда у Зрењанину, окривљени је оглашен кривим због извршења блажег кривичног дела Неовлашено држање опојних дрога из чл. 246а ст.1 КЗ, за које је запрећена новчана казна или затвор до 3 године, јер је суд нашао да окривљени опојну дрогу у наведеној количини, није држао ради продаје, него да се ради о мањој количини опојне дорге коју је окривљени држао ради сопствене употребе, те га је осудио на казну ‘’кућног затвора’’ без електронског надзора у трајању од 6 (шест) месеци. Незадовољно оваквом одлуком, ово тужилаштво је изјавило жалбу Апелационом суду у Новом Саду, које је одлучило на горе описан начин, дакле налазећи са једне стране да јавни тужилац није доказао да је окривљени наведену опојну дрогу држао ради неовлашћене продаје, а са друге стране да је првостепени суд погрешно нашао да је количина од око 395 грама марихуане ‘’мала’’ количина, него да се ради о ‘’великој количини’’ наведене опојне дроге, што је кажњиво по ставу 2 истог члана КЗ, а за које дело је запрећена казна затвора од 3 до 10 година без могућности изрицања ‘’кућног затвора’’.

2. Кривични поступак који је вођен против окривљеног Р.Б. из Кикинде (1952.) због кривичног дела Тешко дело протви безбедности јавног саобраћаја из чл. 297 ст. 2 у вези чл. 289 ст. 1 КЗ, правоснажно је окончан пресудом Апелационог суда у Новом Саду, КЖ1 195/25 од 17.12.2025, којом је тај суд поступајући по службеној дужности преиначио првостепену пресуду Вишег суда у Зрењанину и окривљеног осудио на блажу казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци.

Наиме, пвостепеном пресудом Вишег суда у Зрењанину, окривљени је оглашен кривим због извршења наведеног кривичног дела, односно да је 13.8.2023. године у Кикинди противно одредбама Закона о безбедноси саобраћаја на путевима, управљао технички неисправним трактором коме је било додато технички неисправно прикључно возило-приколица (неисправна ваздушна инсталација кочионог система, приколица није била адекватно спојена за трактор одговарајућим клином и осигурачем, него везана жицом), услед којих пропуста је у току кретања по путу дошло до одвајања приколице од трактора, која се  услед неисправности кочница и немогућности самозакочивања наставила кретати, те је ударила у паркирано путничко возило а у наставку кретања ударила и у бициклисту, пок.оштећеног Б.Б. из Кикинде, који је од задобијених повреда преминуо, те је суд окривљеног осудио на казну затвора у трајању од 2 (две) године и изрекао му меру безбедности забране управљања моторним возилом Ф категорије у трајању од 2 (две) године.

Неаздовољно одлуком о казни и мери безбедности, ово јавно тужилаштво је изјавило жалбу Апелационм суду у Новом Саду, који је поводом изјављене жалбе, а по службеној дужности преиначио побијану пресуду и окривљеног осудио на блажу казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци, налазећи да је казна од две године строжа него што је то нужно са становишта сврхе кажњавања, имајући у виду  олакшавајуће околности утврђене на страни окрвиљеног (лице старије животне доби, пензионер, неосуђиван, коректно се држао у току поступка, изразио искрено кајање и жаљење, нарушеног је здравља), које је жалбени суд ценио као нарочито олакшавајуће околности, те у смислу чл. 56 и 57 КЗ окриљеном ублажио казну испод законом прописаном минимума (2 до 12 година). У односу на меру безбедности жалба овог тужилаштва је такође одбијена из разлога да окривљеном није неопходно забранити управљање моторним возилом дуже од 2 године имајући у виду да раније није кршио саобраћајне прописе и вршио кривична дела против безбедности јавног саобраћаја, тежину настале последице и пропусте окривљеног, те налазећи да ће се сврха мере безбедности постићи у окввиру наведнеог периода од 2 године у ком ће се отклонити стања која могу бити од утицаја да убудуће не врши кривична дела.