1. Krivični postupak koji je vođen protiv okrivljenog D.D. iz Zrenjanina zbog krivičnog dela Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz čl. 246 st. 1 Krivičnog zakonika, pravosnažno je okončan presudom Apelacionog suda u Novom Sadu, KŽ1 563/25 od 10.12.2025, kojom je delimično usvojena žalba ovog tužilaštva te je preinačena prvostepena presuda Višeg suda u Zrenjaninu kojom je okrivljeni oglašeni krivim da je izvršio blaže krivično delo, krivično delo Neovlašćeno držanje opojnih droga iz čl. 246a st. 1 KZ, pa je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja težeg oblika krivičnog dela iz čl. 246a st. 2 KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine.

Naime, optužnicom ovog tužilaštva okrivljenom je stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela iz čl. 246 st. 1 KZ, za koje je zaprećena kazna zatvora od 3 do 12 godina, zbog postojanja opravdane sumnje da je dana 17.4.2024. u Zrenjaninu, opojnu drogu marihuanu, ukupne neto mase od oko 395 grama držao radi neovlašćene prodaje. Međutim, prvostepenom presudom Višeg suda u Zrenjaninu, okrivljeni je oglašen krivim zbog izvršenja blažeg krivičnog dela Neovlašeno držanje opojnih droga iz čl. 246a st.1 KZ, za koje je zaprećena novčana kazna ili zatvor do 3 godine, jer je sud našao da okrivljeni opojnu drogu u navedenoj količini, nije držao radi prodaje, nego da se radi o manjoj količini opojne dorge koju je okrivljeni držao radi sopstvene upotrebe, te ga je osudio na kaznu ‘’kućnog zatvora’’ bez elektronskog nadzora u trajanju od 6 (šest) meseci. Nezadovoljno ovakvom odlukom, ovo tužilaštvo je izjavilo žalbu Apelacionom sudu u Novom Sadu, koje je odlučilo na gore opisan način, dakle nalazeći sa jedne strane da javni tužilac nije dokazao da je okrivljeni navedenu opojnu drogu držao radi neovlašćene prodaje, a sa druge strane da je prvostepeni sud pogrešno našao da je količina od oko 395 grama marihuane ‘’mala’’ količina, nego da se radi o ‘’velikoj količini’’ navedene opojne droge, što je kažnjivo po stavu 2 istog člana KZ, a za koje delo je zaprećena kazna zatvora od 3 do 10 godina bez mogućnosti izricanja ‘’kućnog zatvora’’.

2. Krivični postupak koji je vođen protiv okrivljenog R.B. iz Kikinde (1952.) zbog krivičnog dela Teško delo protvi bezbednosti javnog saobraćaja iz čl. 297 st. 2 u vezi čl. 289 st. 1 KZ, pravosnažno je okončan presudom Apelacionog suda u Novom Sadu, KŽ1 195/25 od 17.12.2025, kojom je taj sud postupajući po službenoj dužnosti preinačio prvostepenu presudu Višeg suda u Zrenjaninu i okrivljenog osudio na blažu kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 6 (šest) meseci.

Naime, pvostepenom presudom Višeg suda u Zrenjaninu, okrivljeni je oglašen krivim zbog izvršenja navedenog krivičnog dela, odnosno da je 13.8.2023. godine u Kikindi protivno odredbama Zakona o bezbednosi saobraćaja na putevima, upravljao tehnički neispravnim traktorom kome je bilo dodato tehnički neispravno priključno vozilo-prikolica (neispravna vazdušna instalacija kočionog sistema, prikolica nije bila adekvatno spojena za traktor odgovarajućim klinom i osiguračem, nego vezana žicom), usled kojih propusta je u toku kretanja po putu došlo do odvajanja prikolice od traktora, koja se  usled neispravnosti kočnica i nemogućnosti samozakočivanja nastavila kretati, te je udarila u parkirano putničko vozilo a u nastavku kretanja udarila i u biciklistu, pok.oštećenog B.B. iz Kikinde, koji je od zadobijenih povreda preminuo, te je sud okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i izrekao mu meru bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom F kategorije u trajanju od 2 (dve) godine.

Neazdovoljno odlukom o kazni i meri bezbednosti, ovo javno tužilaštvo je izjavilo žalbu Apelacionm sudu u Novom Sadu, koji je povodom izjavljene žalbe, a po službenoj dužnosti preinačio pobijanu presudu i okrivljenog osudio na blažu kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 6 (šest) meseci, nalazeći da je kazna od dve godine stroža nego što je to nužno sa stanovišta svrhe kažnjavanja, imajući u vidu  olakšavajuće okolnosti utvrđene na strani okrviljenog (lice starije životne dobi, penzioner, neosuđivan, korektno se držao u toku postupka, izrazio iskreno kajanje i žaljenje, narušenog je zdravlja), koje je žalbeni sud cenio kao naročito olakšavajuće okolnosti, te u smislu čl. 56 i 57 KZ okriljenom ublažio kaznu ispod zakonom propisanom minimuma (2 do 12 godina). U odnosu na meru bezbednosti žalba ovog tužilaštva je takođe odbijena iz razloga da okrivljenom nije neophodno zabraniti upravljanje motornim vozilom duže od 2 godine imajući u vidu da ranije nije kršio saobraćajne propise i vršio krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja, težinu nastale posledice i propuste okrivljenog, te nalazeći da će se svrha mere bezbednosti postići u okvviru navedneog perioda od 2 godine u kom će se otkloniti stanja koja mogu biti od uticaja da ubuduće ne vrši krivična dela.