Кривични поступак који је вођен против Ш.М. (1991.) из Зрењанина, због кривичног дела Разбојништво у саизвршилаштву из чл. 206 ст.2 у вези са ст. 1 у вези чл. 33 Кривичног законика, а по оптужници Вишег јавног тужилаштва у Зрењанину, правноснажно је окончан.

Наиме, окривљени је оглашен кривим што је дана 17.11.2011. године у јутарњим часовима у граду Весели над Моравом (Република Чешка), по претходном договору и у заједници са још два НН лица мушког пола, ушао у златару „Аурум“, власништво оштећеног Х.Л. из места Подоли, и насилно оборивши продавачицу на под извршио преметачину по златари и из исте одузео и присвојио значајну количину златног, сребрног и другог накита, као и одређену суму новца, а све наведено у укупној вредности од 2.788.702,00 динара, након чега је са свим присвојеним напустио златару.

Због извршења наведеног кривичног дела, пресудом Вишег суда у Зрењанину, К 52/22 од 10.04.2025. године, окривљени Ш.М. осуђен је на казну затвора у трајању од 3 године и обавезан на плаћање трошкова кривичног поступка, као и да оштећеном Х.Л. надокнади имовинскоправни захтев у износу од 2.788.702,00 динара, док је оштећени упућен да у парници оствари имовинскоправни захтев преко досуђеног износа.

Више јавно тужилаштво у Зрењанину жалило се због одлуке о изреченој кривичној санкцији, док је одбрана у својој жалби указивала на наводне битне повреде одредаба кривичног поступка, повреду кривичног закона и погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, те одлуку о санкцији тврдећи да окривљени није ни учинио дело за које се терети.

Апелациони суд у Новом Саду је пресудом Кж1 163/26 од 25.03.2026. године одбио жалбе и браниоца и јавног тужиоца као неосноване и потврдио првостепену пресуду