Krivični postupak koji je vođen protiv Š.M. (1991.) iz Zrenjanina, zbog krivičnog dela Razbojništvo u saizvršilaštvu iz čl. 206 st.2 u vezi sa st. 1 u vezi čl. 33 Krivičnog zakonika, a po optužnici Višeg javnog tužilaštva u Zrenjaninu, pravnosnažno je okončan.

Naime, okrivljeni je oglašen krivim što je dana 17.11.2011. godine u jutarnjim časovima u gradu Veseli nad Moravom (Republika Češka), po prethodnom dogovoru i u zajednici sa još dva NN lica muškog pola, ušao u zlataru „Aurum“, vlasništvo oštećenog H.L. iz mesta Podoli, i nasilno oborivši prodavačicu na pod izvršio premetačinu po zlatari i iz iste oduzeo i prisvojio značajnu količinu zlatnog, srebrnog i drugog nakita, kao i određenu sumu novca, a sve navedeno u ukupnoj vrednosti od 2.788.702,00 dinara, nakon čega je sa svim prisvojenim napustio zlataru.

Zbog izvršenja navedenog krivičnog dela, presudom Višeg suda u Zrenjaninu, K 52/22 od 10.04.2025. godine, okrivljeni Š.M. osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka, kao i da oštećenom H.L. nadoknadi imovinskopravni zahtev u iznosu od 2.788.702,00 dinara, dok je oštećeni upućen da u parnici ostvari imovinskopravni zahtev preko dosuđenog iznosa.

Više javno tužilaštvo u Zrenjaninu žalilo se zbog odluke o izrečenoj krivičnoj sankciji, dok je odbrana u svojoj žalbi ukazivala na navodne bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povredu krivičnog zakona i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, te odluku o sankciji tvrdeći da okrivljeni nije ni učinio delo za koje se tereti.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Kž1 163/26 od 25.03.2026. godine odbio žalbe i branioca i javnog tužioca kao neosnovane i potvrdio prvostepenu presudu