Krivični postupak koji je vođen protiv okrivljenih V.G. iz Veternika i R.P. iz Futoga zbog krivičnog dela Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz čl. 246 st. 1 u vezi čl. 33 Krivičnog zakonika, pravosnažno je okončan presudom Apelacionog suda u Novom Sadu, KŽ1 382/25 od 22.10.2025, kojom je potvrđena prvostepena presuda Višeg suda u Zrenjaninu kojom su okrivljeni oglašeni krivim da su izvršili blaže krivično delo, krivično delo Neovlašćeno držanje opojnih droga u saizvršilaštvu iz čl. 246a st. 2 u vezi čl. 33 KZ, pa je okrivljena V.G. osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, a okrivljeni R.P. na kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine, u koje kazne je okrivljenima uračunato vreme za koje su bili lišeni slobode, te je od njih trajno oduzeta opojna droga, a obavezani su na plaćanje troškova krivičnog postupka.

Donoseći navedenu odluku Apelacioni sud je odbio žalbe, kako odbrane tako i javnog tužioca.

Odbijajući žalbu javnog tužioca, koja je izjavljena zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o krivičnoj sankciji, a suštinski zbog činjenice da je sud izmenio činjenični opis i pravnu kvalifikaciju dela iz optužnice, na blaže krivično delo iz nadležnosti Osnovnog suda, odnosno Osnovnog javnog tužilaštva, s obzirom da je zaprećena kazna zatvora do 10 godina, drugostepeni sud je našao da javni tužilac nijednim izvedenim dokazom nije dokazao navode optužnice, odnosno da su okrivljeni opojnu drogu amfetamin ukupne neto mase od oko 485 grama neovlašćeno prenosili radi prodaje, smatrajući da sama količina opojne droge od nepunih pola kilograma u nedostatku drugih dokaza ili indicija ne može biti dokaz da su okrivljeni opojnu drogu prenosili radi prodaje, nego da se radi o velikoj količini opojne droge koju su okrivljeni držali kritičnom prilikom.