Оптужницом Вишег јавног тужилаштва у Зрењанину, КТО бр. 13/24 од 19.03.2024. године оптужен је П.Д. (2002.) из Кикинде да је извршио кривично дело Неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из чл. 246 ст. 1 Кривичног законика.

Првостепеном пресудом Вишег суда у Зрењанину, 2К 23/24 од 06.10.2025. године оптужени П.Д. (2002.) оглашен је кривим да је дана 21.02.2024. године и Кикинди, у стану у којем живи, у стању смањене способности услед дејства марихуане, држао ради продаје опојну дрогу Cannabis, која је садржавала ТХЦ у проценту већем од 0,3%, у већој количини подељеној у пакетиће приближно једнаке грамаже припремљене од алуминијумске фолије, који пакетићи су били сакривени по различитим скровитим местима куће у којој је живео, као и дигиталну вагу за прецизно мерење са траговима кокаина, ТХЦ-а и кофеина, дробилицу са поклопцем и један део фолије са траговима ТХЦ-а. Окривљени је осуђен на казну затвора у трајању од три године и обавезан је да надокнади трошкове кривичног поступка. Првостепени суд није утврдио било какве отежавајуће околности на страни окривљеног, а као олакшавајуће околности ценио је чињеницу да се ради о лицу млађе животне доби, које раније није било осуђивано и које је радно опредељено, као и да се коректно држао пред судом.

Више јавно тужилаштво у Зрењанину уложило је жалбу због одлуке о кривичној санкцији, сматрајући да је окривљеном требало изрећи казну затвора у дужем временском трајању, док је бранилац окривљеног у својој жалби указао на наводне повреде кривичног законика и погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, тврдећи да је окривљеном могло бити стављено на терет само блаже кривично дело Неовлашћено држање опојних дрога из чл. 246а Кривичног законика, јер је опојну дрогу користио за своје потребе, а не и ради стављања у промет или је производио.

Другостепеном пресудом Апелационог суда у Новом Саду, Кж1 258/26 од 08.04.2026. године одбијене су као неосноване жалбе и јавног тужиоца и браниоца, па је првостепена пресуда Вишег суда у Зрењанину потврђена.